vrnjacka banja skole

Osnivanje škole

Po okončanju Drugog svetskog rata, situacija u ugostiteljstvu bila je izuzetno loša ne samo u Vrnjačkoj Banji već i u celoj Srbiji. Osećao se vidan nedostatak stručnog ugostiteljskog kadra, i ubrzo po, kakvoj takvoj, normalizaciji prilika u zemlji pristupilo se stvaranju istog.

Prve ugostiteljske škole otvorene su u Beogradu (1948) i Vrnjačkoj Banji (1949) i prva srednja Turističko – ugostiteljska škola u Aranđelovcu,  koja je kasnije premeštena u Beograd, gde je postojala u vidu Ekonomske škole opšteg tipa.

Problem srpskih banja i ugostiteljstva u njima, počivao je na činjenici, da u banjama uglavnom nije bilo stalno zaposlenih ugostitelja, već su tokom otvorenih banjskih sezona, u lečilišta pristizali ugostitelji iz većih mesta, koji bi se po okončanju sezone vraćali svojim kućama. To je rezultiralo time, da vlasnici ugostiteljskih objekata, zbog nedostataka u ljudstvu, uglavnom sami vode posao i zajedno sa svojim porodicama uslužuju goste.

Stanje u srpskom ugostiteljstvu, jasno je ukazivalo na potrebu otvaranja ugostiteljskih škola, koje će obezbediti neophodni stru;ni kadar i obrazovati svoje polaznike ne samo teorijom već i stručnom praksom u ugostiteljskim objektima i radionicama.

Škole koje su osnovane u Beogradu i Vrnjačkoj Banji bile su od izuzetnog značaja za ostvarenje tog cilja. One su otvorile put ka daljem širenju ugostiteljskog obrazovnog sistema, kao i mogućnosti da se mladi, koji žele da se bave ugostiteljstvom, afirmišu i obuče.

Otvaranje škola, i stvaranje mogućnosti izučavanja ugostiteljskog zanata, uslovili su veliku zainteresovanost mladih, pa je ubrzo došlo do otvaranja ugostiteljskih škola u Nišu, Peći, Zrenjaninu i Novom Sadu.

Na sastanku koji je održan 26. avgusta 1949. godine, u Vrnjačkoj Banji, povedena je inicijativa za otvaranje stručne ugostiteljske škole, a povod za takvu inicijativu bio je, već pomenuti, osetan nedostatak ugostiteljskog kadra. Na ovom sastanku, Uprava banjskih mesta Srbije, predložila je osnivanje ugostiteljske škole u Vrnjačkoj Banji. Na sastanku su bili prisutni predstavnici Direkcije banjskih i klimatskih mesta NR Srbije, predstavnici socijalne politike NR Srbije, kao i Ministarstva zdravlja, zatim profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu, predstavnici narodne vlasti i društveno – političkih organizacija, rukovodioci banja Srbije, članovi lečilišta u Vrnjačkoj Banji i mnogi prisutni gosti. Branislav Ćurčić, rukovodilac Banjskog lečilišta u Vrnjačkoj Banji, rukovodio je ovim sastankom.

Predlog osnivanja ugostiteljske škole u Vrnjačkoj Banji je prihvaćen,  a odlučeno je da, za prvo vreme, škola bude u nadležnosti Uprave Vrnjačke Banje, koja treba da obezbedi materijalna sredstva i organizuje ceo poduhvat.

Ipak, ovaj poduhvat brzo prelazi u ruke Ministarstva zdravlja NR Srbije i tada počinju prve pripreme, ne naročito obimne, s obzirom na to da je falilo i materijalnih sredstava i obrazovnog kadra koji bi u školi radio. Za početak je, za potrebe škole, adaptiran predratni žandarmerijski dom. Prostorije nekada žandarmerijskog doma, sada su pretvorene u dve učionice, prostoriju za spavanje, kuhinju i trpezariju, ali je škola u tom momentu bila i bez najojsnovnijeg nameštaja.

Težak početak

Škola je svečano otvorena 29. novembra 1949. godine, dok je redovna nastava otpočela dva dana kasnije, 1. decembra 1949. godine. Iako su u banju počeli da pristižu zainteresovani đaci iz cele Srbije, pojavili su se i prvi problemi.  Naime, đacima je obećano da će u banji dobiti nova odela, da će ih sačekati opremljen internat, kao i da će pohađati organizovanu nastavu, ali je sve to izostalo, što je uslovilo to da pridošli učenici napuštaju Vrnjačku Banju i vraćaju se kućama.

Vreme je polako umirilo srtrasti i omogućilo da se stvari koliko toliko dovedu u red. Međutim i dalje je bilo teško savladati osnovne probleme, kao što je izostanak potrebnih nastavnika, neorganizovanost ili tačnije ne postojanje plana i programa nastave, kao i činjenica da je prethodno obrazovanje učenika Ugostiteljske škole bilo do te mere ne ujednačeno da je bilo i onih koji su završili samo jedan razred Osnovne škole, onih koji su završili četvorogodišnju, ali čak i jedan polaznik Gimnazije. Ideje kako da se prevaziđu ove tehničke, materijalne i sistemske poteškoće nisu lako dolazile, ali  se škola vremenom ipak konsolidovala, a nastava je počela da se redovno održava.

Sledeća vrsta problema sa kojom se Ugostiteljska škola u Vrnjačkoj Banji susrela bila je obrazovnog tipa. Plan nastave, koji je uključivao i praktičnu obuku đaka, nije bilo lako sporvesti u delo, iako se škola nalazila u turističkom mestu. Problemi su nastali zbog ne opremljenosti škole, ne postojanja radionice u istoj, ali i zbog činjenice da đaci nisu dobili već pomenuta odela, pa je većinu njih odlikovala neugledna spoljašnjost. To se pokazalo kao problem, jer ugostiteljski objekti kod kojih su slani na praksu, nisu , zbog izgleda želeli da ih puste među goste, gde je trebalo da uče zanat, već su ih držali da rade sporedne pomoćne poslove. Takođe, internatski život, nije bilo nešto na šta je srpski đak toga vremena bio navikao, pa je i tu bilo poteškoća s obzirom da su polaznici bili mladi ljudi starosti između 16 i 19 godina, koji nisu bii navikli da im kretanje bude isprogramirano i ograničeno.

Sve do 1953. godine škola je bezuspešno pokušavala da reši navedene probleme. Učenici i nastavnici bili su opterećeni obavezama, udžbenika nije bilo ni za jedan predmet, a škola još uvek nije uspela da organizuje sopstvenu radionicu. Ipak, odgovorni nisu odustajali i bili su rešeni da probleme prevaziđu, a škola opstane.

Sticanje ugleda

Isprva Ugostiteljska škola u Vrnjačkoj Banji nije uživala ugled. Izmaklo joj je da privuče i zadrži veći broj đaka, odmah po osnivanju, pa su se, kako je vreme odmicalo, stvari razvijale sporije. Ipak, razvijale su se. Nakon treće generacije đaka, u školu su počeli da pristižu uglavnom oni koji su završili osmogodišnju školu. To je doprinelo kvalitetu rada i nastave i postepeno počelo da utiče na sticanje ugleda ove obrazovne ustanove.

Prva školska radionica, za praktičnu obuku đaka,  otvorena je aprila 1952. godine, u okviru restorana “Novi ugostitelj”. Priliv učenika sa završenom osmogodišnjom školom, unapređuje plan nastave, a škola potom biva preimenovana u Stručnu ugostiteljsku školu.

Kako to obično biva, posle godina neuspeha, nakon prve otvorene radionice za praktičan rad, stvari su ubrzano krenule uzlaznom putanjom, pa su učenici tokom zimskog raspusta obavljali praksu u prestižnim beogradskim objektima poput hotela i restorana : “Moskva”,  “Mažestik”, “Dom JNA” i dr.

Tokom leta radionice su držane u banji i njenim ugostiteljskim objektima, sa akcentom na restoranu “Novi ugostitelj”.

Ovo je bilo vreme, kada je Stručna ugostiteljska škola u Vrnjačkoj Banji, uspela da prevaziđe svoj težak period i da stabilizuje svoje nastavne aktivnosti i sistem rada. Nastavi se pristupa izuzetno ozbiljno, kao i praksi, ocenjivanju učenika posvećuje se izuzetna pažnja, a i sami učenici daleko ozbiljnije, nego u početku, shvataju svoje obaveze. Oni su disciplinovaniji, radi se na poštovanju internatskih pravila, a ustanovljene su i kasne za kršenje istih.

Nakon nekoliko preseljenja radionice u periodu od 1953 do 1955. godine i traženja najboljih uslova za usavršavanje učenika, nadležni organi Opštine Vrnjačka Banja školi su dodelili sadašnje objekte: restoran “Istra” i pansion “Morava”. Takođe, internat je smešten u vilu “Durmitor”, a teoretska nastava tada je održavana u vili “Zoraida”.

Kako je vreme odmicalo, donošenjem različitih, novih zakona, unapređivanjem celokupnog školstva u zemlji i sve većeg afirmisanja ugostiteljske škole u Vrnjačkoj Banji, škola je rasla, širila svoje kapacitete, ustanovljeni su novi predmeti i dr.

Iako je škola prošla kroz još nekoliko kriznih perioda, povezanih sa opštim stanjem u državi i lokalnim probelemima, više nikada nije bila u tako kritičnom stanju kao po osnivanju. Njeno ime više nije bilo novo, za nju se znalo i njen ugled je rastao. To joj je pomoglo da opstane i kada se izgledi za to nisu činili izvesnim.

Ugostiteljsko turistička škola danas

Od osnivanja Ugostiteljske škole u Vrnjačkoj Banji, do danas, su istekle pune 64 godine. Od tada do danas, škola je prešla dug put, koji je često bio težak i neizvestan, ali je uspela da istraje i postane jedna od najozbiljnijih srednjih škola stručne ugostiteljske i turističke tematike. Njeni kabineti su savremeno opremljeni, nastavu drže stručni profesori, a saradnja sa privredom je na zavidnom nivou, zbog čega je njenim đacima omogućena izuzetna praktična obuka.

Škola se neprestano medernizuje i razvija, aktivna je u akcijama međunarodne školske saradnje, a njeni đaci su osposeobljeni temeljnim znanjem koje im pomaže kako u budućoj karijeri, tako i u nastavku školovanja na visokim i fakultetskim ustanovama.

U svojoj ponudi Ugostiteljsko – turistička škola ima 11 obrazovnih profila, od kojih četiri ogledna odeljenja (turistički tehničar, konobar, kuvar, poslastičar), tri nova odeljenja (konobar, kuvar, poslastičar), i četiri regularna odeljenja ( turitički tehničar, ugostiteljski tehničar, kulinarski tehničar i kuvar).

U školi se nalaze četiri stručna kabineta, postojećih obrazovnih profila ( kabinet usluživanja, kabinet kuvarstva, kabinet poslastičarstva, kabinet računarstva i informatike.

Dom učenika Ugostiteljsko turističke škole u Vrnjačkoj Banji

Dom učenika Ugostiteljsko turističke škole u Vrnjačkoj Banji, je savremena vaspitno – obrazovna ustanova, za smeštaj učenika ove škole. Dom je smešten u neposrednoj školskoj blizini, a kapaciteta je 85 mesta.

U protekloj deceniji dom je više puta renoviran i modernizovan, kako bi pratio moderne tehnološke i ostale zahteve, neophodne za realizovanje vaspitno – pedagoških aktivnosti i boravka učenika. Godine  2004 zamenjena je celokupna stolarija u domu, stavljeni su novi radijatori i uvedeno je grejanje na gas. Video nadzor celokupnog objekta, uveden je sledeće, 2005. godine. Na jesen 2011. godine, obnovljen je krov, rekonstruisana fasada, a urađeni su i novi podovi.

Dom učenika je marta 2012, dobio 8 novih računara u okviru projekta “Digitalna škola”, umreženih i na raspolaganju učenicima sa boravkom u domu.

Učenici koji borave u domu, aktivno učestvuju u radu na unapređenju uslova života u domu, u skladu sa svojim potrebama. Za njih je u okviru vannastavnih aktivnosti, a u sklopu vaspitno – pedagoškog programa doma organizovano više različitih sekcija poput literarne, recitatorske, folklorne, dramske, likovne, kao i različite sportske aktivnosti koje mlade angažuju u sportu poput fudbala, košarke, malog fudbala, šaha, stonog tenisa, streljaštva i odbojke.

Dom za učenike Ugostiteljsko – turističke škole u Vrnjačkoj Banji, može se pohvaliti na odličnim uspesima, na brojnim do sada održanim Domijadama – susretima srednjoškolskih domova.