Prozor u istoriju karnevala

carnival vrnjacki karneval

Danas, mnogi začetke karnevala smeštaju u srednji vek i povezuju sa hrišćanskom crkvom. Takav pogled na stvari nije apsolutno netačan, ali je činjenica da je tradicija koja izrodila karnevale starija od srednjeg veka. Preteče srednjevekovnih karnevala možemo sresti još i u starom Egiptu u kojem je funerarni kult bio od izuzetne važnosti, te su u slavu preminulog faraona, organizovane povorke, bogate sadržajem. Slične povorke u starom Egiptu organizovane su i u slučaju ustoličenja novog faraona.
Još bliže današnjim karnevalima bile su grčke svečanosti, pravljene u čast boga vina Dionisa. Ove svečanosti, predtavljale su velika godišnja slavlja koja bi uključila mnogo naroda, hrane pića i muzike. Čak su i disciplinovani Rimljani posedovali svečanosti nalik na današnje karnevale po imenu Saturnalije.
Tek nakon, završetka ovog perioda istorije, čevečanstvo polako ulazi u srednji vek, u kojem tradicionalne svečanosti, oduvek religioznog karaktera, poprimaju hrišćansko obeležje. Najzastupljeniji, tokom srednjeg veka, karnevali su bili u kolevki katoličanstva – Italiji. Postojali su i ortodoksni (pravoslavni karnevali), ali su bili manjeg obima i važnosti. Protestantska crkva, primera radi ne praktikuje karnevalske svečanosti, ali i u okviru nje postoje izuzeci od pravila, pa tako i danas postoji neka vrsta modifikovanog protestanskog karnevala pod nazivom “Danski karneval”.
Dakle hrišćastvo je to, koje je iz osnove starog veka, nadogradilo karnevalski duh i prilagodilo ga potrebama novog vremena i nove religije. Čisto religijski karakter koji je karneval učvrstio u srednjem veku, bio je isprovociran jakim religijskim uplivom u svakodnevni život pojedinca. Za sve je moralo postojati religijsko opravdanje i religijski razlog, kako ne bi bilo okarakterisano kao loše i onostrano. Po kojoj je onda osnovi karneval – sinonim za zabavu, piće, muziku i veselje, postao hrišćanska fešta?

karneval program
Post je stvorio hrišćanski karneval. Zahtevanje od vernika da se 40 dana uzdrže od proslava, veselja, konzumiranja mesa, masnoće i šećera, moralo je za uzvrat dati bar nešto, pa su vernici za uzvrat dobili karneval. Veliku svečanost koja prethodi danima posta, a na kojoj mogu uživati u gurmanskim specijalitetima, poslasticama, muzici i piću. Kada se svečanost završi pristupa se nedeljama u kojima se očekuje skromnost u ishrani, kako bi se odalo poštovanje Hristu i njegovim mukama koje je podneo za dobrobit svih ljudi.
Vremenom karnevali su stekli veliku popularnost i ljudi su se radovali dolazećim svečanostima koje bi razvedrile svakodnevnicu i donele boje i bezbrižnost u njihove živote. Iz Italije karnevali su se širili po Evropi, osvajajući nove prostore. Francuska, Španija i Portugalija, brzo su prihvatile karnevale u svoj godišnji crkveni program, a iz njih su se putem kolonija karnevalske svečanosti proširile i na Severnu, Centralnu i Južnu Ameriku. U Južnoj Americi, tačnije Brazilu, koji je u to vreme bio Portugalska kolonija, vremenom se pojavio čuveni Karneval u Rio de Ženeiru, danas najpoznatiji karneval na celom svetu i sinonim za karnevale.
U današnjem svetu stare tradicije, sve brže izumiru. Ipak karnevali nastavljaju da postoje. I ne samo to. Osim onih već ustaljenih i u celom svetu poznatih, rađaju se novi karnevali, koji polako i sami stiču popularnost i rastu iz godine u godinu. Stari običaji i dalje mogu izboriti mesto u ovom svetu. Jedan dokaz toga svakako je i Vrnjački karneval.