Category Archives: Turizam

Svake godine zajedno sa karnevalom, u Vrnjačku Banju stigne na hiljade turista, iščekujući čarobnu feštu koju organizuju Vrnjčani. U nedelji pre početka karnevala, čini se da je sav smeštaj u banji već popunjen, a karneval još nije ni počeo. Potom u banju stižu karnevalske grupe, koje će nastupati dana kada velika povorka bude prošetala banjom, kao i muzičari, glumci i mnogi drugi umetnici, koji će višednevni program karnevala začiniti dobrim provodom i svojim talentima.
Mnogi poznati muzičari su do sada nastupali na Vrnjačkom karnevalu, a samo neki od njih su Hari Mata Hari, Penthouse Band, Crvena jabuka, Blaža i Kljunovi, kaktus band, Ivan Gavrilović, Santos brothers, Garavi sokak, Apsolutno romatično, Kerber, Bilja Krstić, Goca Tržan i još mnogo drugih.
Program karnevala obojen je mnogim dešavanjima, koji se ne retko odvijaju samostalno i nezavisno od drugih, kako bi svaki gost mogao prisustvovati onoj vrsti zabave koja ga najviše privlači. Organizuju se različite izložbe, sportska naticanja od kojih je interesantno pomenuti trku konobara i trku na štiklama, potom ulični fudbal, košarkašku maskaradu i dr. read more

Iako suočeni sa nizom neuspeha, koji bi čini se, rastočili veru i najupornijih, Vrnjčani ipak nisu odustajali. Interesantna je cela ta priča o Vrnjačkoj Banji i karnevalu i jedinstvena u Srbiji. Iako potpuno neuobičajeno za jednu srpsku banju 19-og veka, Vrnjačka Banja je od samog početka jednu sferu svog postojanja, gradila na karnevalima. I bez obzira na decenije koje su proticale, a u banji se smenjivali naraštaji, njima kao da je u krvi bila želja, potreba, za tim da organizuju karneval, koji će biti potpuno jedinstvena manifestacija u Srbiji. Umela je da prođe i decenija zatišja, a da niko ne učini ništa i ne pokuša da organizuje novu feštu, koja bi pod maskama prošla vrnjačkom promenadom, ali po isteku te jedne decenije tišine, neko bi se već našao ko bi ponovo pokušao da Vrnjačku Banju obeleži jednim impozantinim karnevalom. read more

Čini se da je, od kako je otovorena (1868. godine), Vrnjačka Banja bila prestonica karnevala u Srbiji. Splet okolnosti, u saradnji sa njenom popularnošću, doveo je od toga da se u ovom lečilištu od osnivanja oragnizuju najrazličitije vrte slavlja, uličnih proslava, maskembala i kermesa. Na tom svom početku, Vrnjačka Banja bila je, u sferi zabave, najpoznatija upravo po maskembalima i kermesima.
Kermesi su preuzeti iz osmanske kulture. U Vrnjačkoj Banji oni su imali odlike ulične fešte, dok je originalni značaj ove manifestacije, ležao u humanitarnoj svrsi. Naime, originalni osmanski keremes, bio je nešto poput uličnog vašara, na kome se trguje kako predmetima, umetničkim delima i rukotvorinama, tako i različitim uslugama i vrstama zabave. Sav profit stečen tokom trajanja kermesa, potom je doniran u humanitarne svrhe, kako bi se pomoglo onima na najnižim stepenicima socijalnih lestvica. read more

Prozor u istoriju karnevala

Danas, mnogi začetke karnevala smeštaju u srednji vek i povezuju sa hrišćanskom crkvom. Takav pogled na stvari nije apsolutno netačan, ali je činjenica da je tradicija koja izrodila karnevale starija od srednjeg veka. Preteče srednjevekovnih karnevala možemo sresti još i u starom Egiptu u kojem je funerarni kult bio od izuzetne važnosti, te su u slavu preminulog faraona, organizovane povorke, bogate sadržajem. Slične povorke u starom Egiptu organizovane su i u slučaju ustoličenja novog faraona.
Još bliže današnjim karnevalima bile su grčke svečanosti, pravljene u čast boga vina Dionisa. Ove svečanosti, predtavljale su velika godišnja slavlja koja bi uključila mnogo naroda, hrane pića i muzike. Čak su i disciplinovani Rimljani posedovali svečanosti nalik na današnje karnevale po imenu Saturnalije.
Tek nakon, završetka ovog perioda istorije, čevečanstvo polako ulazi u srednji vek, u kojem tradicionalne svečanosti, oduvek religioznog karaktera, poprimaju hrišćansko obeležje. Najzastupljeniji, tokom srednjeg veka, karnevali su bili u kolevki katoličanstva – Italiji. Postojali su i ortodoksni (pravoslavni karnevali), ali su bili manjeg obima i važnosti. Protestantska crkva, primera radi ne praktikuje karnevalske svečanosti, ali i u okviru nje postoje izuzeci od pravila, pa tako i danas postoji neka vrsta modifikovanog protestanskog karnevala pod nazivom „Danski karneval“.
Dakle hrišćastvo je to, koje je iz osnove starog veka, nadogradilo karnevalski duh i prilagodilo ga potrebama novog vremena i nove religije. Čisto religijski karakter koji je karneval učvrstio u srednjem veku, bio je isprovociran jakim religijskim uplivom u svakodnevni život pojedinca. Za sve je moralo postojati religijsko opravdanje i religijski razlog, kako ne bi bilo okarakterisano kao loše i onostrano. Po kojoj je onda osnovi karneval – sinonim za zabavu, piće, muziku i veselje, postao hrišćanska fešta? read more