Jedna od velikih prednosti i lepota Vrnjačke Banje je svakako u tome što ona poseduje oko 60 ha površine bez saobraćaja. U njoj je moguće iskusiti mir i uživati u prirodnom ambijentu, prostranim zelenim površinama, obroncima Goča prekrivenim stoletnim stablima i svakako vrnjačkom parku koji dominira banjom i za koga se nadaleko zna.
Istorija vrnjačkog parka
Projekat vrnjačkog parka utemeljen je još sredinom 19-og veka i od tada do dana današnjeg neprestano se radi na njegovom uređenju i unapređenju. Mnogi svetski stručnjaci učestvovali su u uređenju vrnjačkog parka, doprinosili su svojim idejama i metodima i bili deo tima sastavljenog od više generacija i velikog broja ljudi iz različitih vremenskih perioda.
Počeci na kojima leže temelji današnjeg Vrnjačkog parka, datiraju u 1888. godinu , o čemu imamo svedočanstva u vidu sačuvanih fotografija. Iz tadašnjeg parka sastavljenog od nekoliko kratkih i isprepletanih staza za šetnju, jedne cvetne rondele i travnjaka, vremenom se izrodio današnji park duži od 2 km i poznat ne samo u celoj Srbiji već i širom celog sveta.
Franc Vinter, tada zadužen za mnoge projekte u Vrnjačkoj Banji, dao je svoj doprinos i vrnjačkom parku, kada je 1893. godine napravio nacrte novog parka. U saradnji sa baštovanom Johanom Janučekom, on je sagradio prvi staklenik u banji čija je svrha bila uzgajanje sadnica potrebnih za uređenje banjskog parka.
Vremenom vrnjački park je nadograđivan, u njemu se prepliću engleski i francuski stil, a nedavno je dobio i nov kutak za odmor, finansiran od strane japanske vlade – japanski vrt.
Centralni vrnjački park uređen je u baroknom stilu, karakterističnom za francusku. Njime dominira rimski izvor, kao i cvetne rondele – ponos Vrnjačke Banje.
Rekonstrukcija celokupnog centralnog parka, učinila ga je najuređenijim parkom Srbije, a trenutno je u procesu i rekonstrukcija rimskog izvora, za koga se očekuje da uskoro zasija novim sjajem. Uređeno je i korito Vrnjačke reke, koja park deli od promenade, a asfaltirana je i biciklistička staza dužine više od dva kilometra.
Svi koji su ikada postili Vrnjačku Banju, prošetali su vrnjačkim parkom. Vrnjački fijaker koji kroz ovaj prelepi park vozi turiste, vozio je svojevremeno i velikane poput Desanke Maksimović, Ive Andrića, Bate Stojkovića, Maksima Gorkog i mnogih drugih. Videti vrnjački park iz fijakera, osluškujući šuštanje lišća, pevanje ptica i udaranje kopita o asfaltne staze, doživljaj je koji ne bi trebalo propustiti.
U vrnjački park nije utkano samo mnogo rada i truda, već i mnogo ljubavi. Ponos Vrnjačke Banje i Vrnjčana ulepšava sam centar banje, ukrašen živopisnim cvećem i rastinjem, izvorima, dečijim igralištima, sportskim terenima, uskim vijugavim stazama, jezercima, mestima za osveženje, ali i mnogim skulpturama poznatih vajara podignutim u čast ličnosti koje su na pozitivan način uticali na rast i razvoj Vrnjačke Banje. U vrnjačkom parku je toliko toga za videti i on mami pažnju i poglede šetača, koji laganim koracima uživaju u možda i najlepšem parku Srbije. Bujna vegetacija, mnoštvo lipa, divlji kestenovi i platani, žbunasto rastinje i cveće, park ispunjavaju opojnim mirisima i hladovinom čineći ga uvek prijatnim za šetnju i oko, svežim i tokom letnjih meseci i bajkovito snežnim zimi.
U parku se nalaze i veštačka stena, tereni za tenis, japanski vrt, rimski izvor i mnogo toga drugog, a mnoštvo postavljenih putokaza nepogrešivo će Vas odvesti do svega što želite da posetite.
Vrnjački park proglašen je za spomik prirode i stavljen pod zaštitu države.